Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014
СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

среда, 15. новембар 2017.

CITATI I KOMENTARI / Belatukadruz

(1)

Koliko današnji ljudi - 
znaju o Hiperborejcima?


...Rimski pesnici, latinski klasici, svakako su nam, Slovenima, tudji?
Zašto bi nam bili tudji? Ljudi su svud ljudi. Eto, ja, koji živim u Rimu, ja nisam mislima, ovde, nego čak na dalekom Severu. Još dalje, negde, u polarnim krajevima. U Hiperboreji. Pripremam o tom knjigu, ali i Vergilija čitam, baš zato. Pitao sam se: da li je Vergilije znao Arktik?Da li je znao za polarne krajeve, za ledena mora?
Domaćin onda kaže, da Rimljani nisu mogli znati više od Crnoga mora i obala Crnog mora. Ja tvrdim da su znali dalje. Vergilije, na primer, laska caru Avgustu, da će, kad umre, sedeti medju bogovima. Pretvoriće se u boga okeana i pokoriće mu se čak u Tule. A Tule je, u ono vreme, označavalo, Fererska ostrva, ili Island, ili Grenland. Thule, piše, za Island, i na jednoj geografskoj karti koju imam. Iz godine 1581. Špicbergen još nije na toj karti. Na njegovom mestu piše: Ledeno more. Vergilije je, znao, da je tamo kraj sveta. Hiperboreja. (….)
U svakom slučaju, pišući o Avgustu – meceni Vergilija - Svetonije, izričito, kaže: da su mu Skiti slali ambasadore.
Pomislio sam, da su priče o Arktiku, o večnom ledu, o zavejanom Severu, u večnom snegu, morale biti poznate, u tom krugu literata i filosofa, koje je Avgust – a posle njega i Tiberije – bio zavoleo. (….)
Stariji oficir ponovo izražava sumnju.
I on smatra, da je ceo antički svet bio, samo oko Sredozemnog mora.
Ne veruje da je Vergilije mogao išta čuti, o Slovenima.
Još manje o Severnom polu.
Ja onda tvrdim, da sam našao, u prvoj knjizi Vergilijevih „Georgika“, jasan dokaz, da je pesnik, znao, da se nebesa dele na dve sfere, od kojih za jednu kaže, izričito, da je to mračna zona sveta, koja se nalazi u večnom ledu.
Kaže, latinski: glacie concretae!
Za nebo kaže, da se uzdiže prema Skitiji, a spušta se prema Libiji!Severni pol je, kaže, iznad naših glava!
(….)
Sve je u vezi, kažem, i Skitija Slovena i pesnici Rima!
Oficir se na to smeje i kaže da nisam jasan, u tom, ko su Hiperborejci?
Ja kažem da priznajem, da je to teško reći. (….)
Za Grke, Hiperborejci behu neka čudnovata, ali ljudska bića, koja žive u nekoj vanrednoj zemlji, iza Arktičkog leda.
Pod večnim Suncem!
U večnoj radosti!
U večnoj sreći!
Kći predsednika vlade, iz one male balkanske zemlje, kaže, na to, da su to razne reči, ludorije, snovi, gluposti, uobraženja!
Da toga nema!
Ni onaj mladji, manji, oficir, ne veruje da je Vergilije mogao nešto znati, o Hiperborejcima, to jest polarnim predelima. Hteo je prosto da laska Avgustu i da ga očara tim frazama.
Ja onda kažem, da pesnik, izričito, kaže, da postoji ta veza medju narodima i zemljama. Dok u Italiji sviće zora – kaže pesnik – tamo počinje da sja, večernjača! Vetar nam, kaže, donosi oluj, iz Skitije!
Oluj skitski, kaže, izričito! Suhe oblake, iz kojih nema kiše. Sve nam, kaže Vergilije, dolazi iz tih severnih, zemalja, Hiperborejaca!…

Miloš Crnjanski: KOD HIPERBOREJACA I, Sabrana dela Miloša Crnjanskog, knj. Sedma, Beograd, 1966, str. 162-165




  Možda onoliko koliko je znao Vergilije? Možda, čak, ni toliko?
Pre skoro osamdeset godina - Crnjanski je, ne krije, opsednut Hiperborejom i Hiperborejcima. Znao je i pokazao da ljudi njegovog vremena -  pa i taj krug ljudi sa kojim komunicira pred Drugi svetski rat u Rimu -  ne zna ni koliko Vergilije o Hiperborejcima. 
Koliko drugi srpski putopisci znaju o Severnjacima?
Koliko naš svet, uopšte,  zna o Arktiku?* Antarktiku?*
Zar nije čudno da su prvo otkriveni Severna i Južna Amerika, Australija, pa potom Severni i Južni pol?
Da li Hiperboreja i Hiperborejci spadaju u - kako to kaže jedna od epzodnih junakinja Crnjanskove knjige - sferu ludorija, snova, gluposti, uobraženja?**
Kakvi su odgovori na ova pitanja? Da li su dati? I ko ih je dao?

______________________



Najočiglednija razlika koja se vidi na prvi pogled je u tome što jeArktik more okruženo kopnom, a Antarktik kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarni krug, dok je Antarktik kontinent. Arktik je na Severnom polu, Antarktik na Južnom; prvi je na 700 km od najbližeg kopna, drugi na 1.300 km; prvi je na dva metra nadmorske visine, drugi na 2.835 metara; prvi 21. juna obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa, drugi istog dana obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa; prvi 21. decembra obeležava sredinu zime a noć mu traje 24 časa, drugi 21. decembra obeležava sredinu leta a dan mu traje 24 časa.
Na prvom ne postoji stub koji obeležava pol jer bi odlelujao posle nekoliko sat

субота, 04. новембар 2017.

Око магазин: Милош Црњански - Бог и ђаво српске речи

„Само је Црњански од свих нас рођени писац", говорио је чак и вечити ривал Иво Андрић, док је сам Милош Црњански тврдио да су токови његовог живота омели токове његове литературе. Био је новинар, дипломата, преводилац, професор, спортиста, полемичар, парничар, у изгнанству чак и обућар, курир, конобар. Упоредо са свим тим, или боље речено - изнад свега - писац! Милош Црњански је један од ретких писаца чији се живот прелама у његовим делима. Зашто је писац, по многима, највећег српског романа четврт века провео и изгнанству? Да ли је заиста био једини емигрант пред којим су комунисти "капитулирали"? Ко му је помогао да се врати у СФРЈ? Да ли је и у старости плаћао цену младалачких идеала? Је ли био само антикомуниста или и националиста? Зашто му није опроштен сусрет с Хитлером? У каквим су односима били Црњански и Иво Андрић и да ли су га Андрићеви ставови зауставили на путу ка Српској академији наука и уметности? О животним и литерарним сеобама писца у емисији Око магазин говoре Драшко Реџеп, књижевни критичар и пријатељ Милоша Црњанског, Никола Бертолино, преводилац и приређивач неколико издања књига Црњанског, Слободан Владушић, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду и Драган Јовановић, глумац. Аутор емисије Драгана Игњић, уредник Горислав Папић.

среда, 01. новембар 2017.

Емануел Сведенборг (001)


Волтер је рекао да је најнеобичнија личност тог доба био шведски краљ Карло Дванаести, а Борхес је додао да је та најнеобичнија личност био Карлов савременик и сународник Сведенборг

Вероватно најзначајнији међу тим одбаченим, у ширем смислу заборављеним, јесте Емануел Сведенборг. Рођен је у Стокхолму 1688. а умро је у Лондону 1772. године. За оно време један заиста дуг живот, један невероватан живот.
Волтер је рекао да је најнеобичнија личност тог доба био шведски краљ Карло Дванаести, а Борхес је додао да је та најнеобичнија личност био Карлов савременик и сународник Сведенборг. Занимљиво је да је Сведенборгов живот подељен у три периода, од којих је сваки трајао тачно по 28 година. Као син лутеранског бискупа, васпитан је у том духу у који није баш веровао. Иако свештеник, њега у том првом периоду занима пре свега наука. После његове смрти откривено је да је за живота скицирао (слично Леонарду да Винчију) оно што данас зовемо подморницом (готово идентично решење имао је и Френсис Бекон), а такође је, иако свестан да то у његовом времену није могуће, инжењерски пројектовао могућност „пловљења ваздухом". Ипак, као научник, највише се бавио минералогијом, али га је занимала и анатомија и „место где тело комуницира са душомˮ!?


Као научник оног времена, објавио је педесет наслова посвећених математици и астрономији. Но највећи успех и славу стекао је као инжењер Карла Дванаестог ‒ фантастичним техничким подухватом омогућио је пребацивање флоте шведског краља копненим путем, и то у дужини од преко 30 километара (!?), што је било пресудно за краљеву победу.
У трећем периоду живота (треба поновити, нових 28 година) одлази у Лондон. Тај човек, научник, рационалан и методичан (Емерсон: вероватно да ниједан човек није водио реалнији и практичнији живот), почиње у Лондону да учи тесарски занат, као и занат грађења музичких инструмената!? И тада се догађа онај једини моменат у његовом животу који би се могао сместити у простор „мистичногˮ. Један непознат човек пратио је Сведенборга на улици, да би затим закуцао на његова врата. Представио се као Исус и рекао му да црква пропада и да од њега, Сведенборга, тражи да је обнови, стварајући трећу, јерусалимску цркву.
И не само то, већ му Исус обећава да ће га повести да посети други свет, „свет душа са својим безбројним пакловима и рајевима". И ту престају свака помисао на мистично, фаталистичке визије, заноси јуродивих.
Следи Сведенборгово дело, педантно, методично (научно), испуњено ауторитетом човека који нам преноси виђено! Следеће две године учи хебрејски јер је, слично кабалистима, избегавао преводе као сигурне изворе погрешног разумевања. И креће да пише своје свеске, које готово да нико није читао, сем најзначајнијих умова његовог доба. На самом почетку Сведенборг цитира Св. Августина, који у делу „О божјој државиˮ каже да је без сумње чулно уживање у рају било много снажније (племенитије) него овде у стварном свету после изгона. Сведенборг конкретизује и даље, па каже да су телесна уживања у рајевима и пакловима (!?) другог света, оног после смрти, много интензивнија.
И онда, сведочи виђено: после смрти човек извесно време (можда дан, неколико месеци, или чак неколико година) комуницира са анђелима и демонима. Једноставно, стиче утисак, искуство, и тада се у складу са својом
природом одлучује (сам доноси одлуку) да ли ће бити са анђелима (рај) или са демонима (пакао), и то је његов избор!
У односу на званичну црквену догму, Сведенборг нам сведочи о вољи Божјој да нам поклони слободу избора, ослободи страшне осуде на рај или пакао, те ортодоксне доктрине која слободу суспендује после смрти, и коју Сведенборг задржава и после престанка живота. Тај човек је видео (Исус му је показао, зашто би то било немогуће, тим пре што се сама вера, не само хришћанска и заснива на чуду) много више. И то нам у својим свескама педантно износи. 
       Препоручено.Преузето – видети више РТС 
из коментара уз овај прилог
(четвртак, 26. окт 2017, 19:15)
Zoran [нерегистровани]  Nebo i pakao
Pohvale za afirmativni tekst. - Svedenborg je napominjao da njegovo delo nije njegova zasluga i da sve dobro što čovek,dobar duh ili anđeo ućini potiče od Gospoda. Otkrio je ljudima ono što mu je dato da otkrije:Reč Božija u sebi sadrži materijalno značenje,duhovni smisao i nebeski smisao.
Jedna od njegovih tvrdnji je da čovek koji živi u zlu i obmani ne može da pozna dobro i istinu dok onaj koji živi u dobru i istini odmah prepoznaje zlo i laž.
Na internetu su sva njegova dela sa slobodnim preuzimanjem.Tako ih je on i zaveštao:da budu potpuno besplatna i svima dostupna.Na Srpski je prevedeno 25 knjiga (oko 9000 strana).Ko traži naći će,ko kuca otvoriće mu se.


среда, 25. октобар 2017.

О глечеру који се отелио / Белатукадруз



Неколико цитата из прве књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА
Милоша Црњанског или о ГЛЕЧЕРУ КОЈИ СЕ ОТЕЛИО

...Та грмљавина је у том поларном пределу стална, ритмична, вечна.
Огромне стене зеленог леда сурвавају се у море, а кад се сруше, море се диже у форми огромних фонтана и расипа се.
Ту појаву величанствене природе, међутим, људи, на Шпицбергену, зову фразом, која ми се чини карактеристична за човека. Кад се глечер, тако одлама, на Шпицбергену се каже: глечер се отелио…

...Неаполитанка ми каже да њу политика уопште не занима.
Него да јој причам, оно, што сам био почео првог вечера, о птицама.(…)
Ја јој онда причам како, кад је ведар дан на Шпицбергену, небо има плаветнило, које кажу још има само, ноћу, Сахара. Како пред вече трепери цео спектар боја, свих боја, од пепељастог сивог, којег има на сликама сликара који се звао Веласкез. Кад се вратио у Шпанију, из Рима.
Ваздух у ком птице тамо лете, таквих дана, неизмерно је чист, а поред тог свиленог, шпанског пепела, у бојама леда се јавља и ружичасто, које има боју најнежнијих пупољака.
Око онда види тамо неизмерно далеко…

...Годинама сам био жељан, да у те поларне пределе отпутујем, па сам сад, задивљен, осећао, да сам најзад тамо. У тај бескрајни мир планина, на којима нема ничег, сем леда и светлости. Ибзен је, кажем, написао Бранд у Италији,
али, као да је у те поларне крајеве гледао…

...Додаје, смејући се, да јој је принц, чији је хотел, синоћ, дуго, пребацивао, што толико седи, са мном, увече, у разговору. Заменила је, каже,обожаваоца, који је искрен, за једну енциклопедију.
Енциклопедија, каже, то сам ја… (стр. 83.,84.,86.,87., Сабрана дела, књига 7, Београд, 1966)

 Киша пада већ неколико дана. Поточићи теку низ асвалт са истока на запад. Као да се спрема увод у потоп. Видео сам јуче кроз брезову шуму неописиви пурпур који се назире између бреза, кренуо бих насумце према истоку, према том пурпуру, стенама, граниту и брезама, можда бих после десетак минута стигао до неког језера и баре. Али, много је било влаге, и нисам имао чизме...

Јуче сам видео и друге ствари, успут, једно језеро у близини стана мојих домаћина - лепше је видети га у пролеће и лети. У близини су камаре посечених младих борова и бреза, "шумски берберин" пореклом из Канаде, чекао је возача до следеће прилике "бријања" шведских шума. Свашта су желели да ми покажу (моји домаћини), и прича о томе шта сам видео јуче поподне, или увече, могла би да потраје. На једној реци (Атран) боје стена, боје коре дрвећа, видео сам хидроцентрале и извесну промишљеност и успут и низ пашњака, зелену као јед траву и по десетак и више крава, које или пасу или леже, или пију свежу воду из потока који протиче кроз посед. О свему се водило рачуна. И кад се осигуравала обала река, и кад се планирала изградња урбаних целина. 

Бог је много тога даривао Шведској, али и људи су пажљиво градили и дограђивали своје комуне. Понекад ми се чини да је Шведска једно море шуме и камена, али на путевима видим једну уређеност и мрежу, која импонује. Као и тишина. Коју ремети понегде хук реке коју су зауставили, на начин веома промишљен. Швеђанин воли шуму и живи крај ње и у њој.

Далеко сам, наравно, од Шпицбергена, али сам Северном полу, Кируни и Норвешкој ближе, збиља, од многих српских писаца, (покојних и живих, а можда Бог и Случај комедијант удеси и да се Северном полу  ускоро приближим још више). 


Не, мене не опседа варијација шпицбергеншких глечера, њихова зелена и плава боја, смарагда и аметиста, као Црњанског. Већ дух тог шведског тла, на коме је поникао Сведенборг. А он је, претпостављам и надам се у вези са тишином, усамљеношћу и анђелима. Црњански није писао о Хиперборејцима, оним митским, античким, он је био опседнут нечим другим. Апсолутним. Кад сам се искрцао, у заливу који носи име Магдалене – пише Црњански - а који се сматра најлепшим у том пределу, мене је задивила, прво велика тишина, која у том поларном пределу влада, а одмах затим страшна грмљавина тих глечера, који се одроњавају у море.
Они су се испрва огледали у океану, у тишини какву нисам био чуо, дотле, никада. То је та тишина поларних предела коју сам заволео.
Глечери се, у тој тишини, плаве и зелене, као неке реке драгог камења… (стр. 81. нав. Дела).
Ти глечери су се „отелили“ у обе књиге Црњанског о Хиперборејцима. А не она трудна Неаполитанка, којој се Црњански поверава побегавши из Рима и рата на помолу у Абруце (Италија)...

Мене није ни болест ни опоравак покренуо према Северцима, нити легенде о Хиперборејцима.Нисам лудак и не верујем да ћу, иза пустоши и леда, наћи неко Сунце. Обећао сам у своје време да путујем до Нарвика и Кируне, и изгледа да је дошло време да се испуни дато обећање. Јужни део Шведске је само део предаха, на дугом путу према ирвасима,  поларној светлости и апсолутном...

понедељак, 23. октобар 2017.

"СЕРАФИТА" - Потрага за савршенством

Потрага за савршенством. - Оно што нас привлачи Серафити, је неопходност одабира другог пута, за који се човечанство,
са својим слепилима, није определило. Више од мистичне или полујеретичке потке, засноване на
Сведенборговом учењу, привлачи Балзаково уверење да је планета земља, са њеним социјалним
и духовним концептом, једна врста кажњеничке колоније где, као и у свакој другој криминалној,
отпађеној од Бога, казнионици, владају најјачи гангови, док најбољи представници људског рода
таворе у усамљености, принуђени, али и опредељени, да изаберу смрт, као једину излазницу из
тог казамата. Они су непријатељи, они су изопштеници, прихватају виши избор онако како
Сократ прихвата кукуту.
Први пут Серафиту у овом роману срећемо како гледа доњи свет са највише његове узвисине,
стрмине ка којој се скоро немогуће пробити. Та узвисина је и физичка и духовна, тамо се налази
чудесни цвет, расковник који није за свачију руку. Узверати се на планину значи отићи у потрагу
за савршенством. То савршенство је Божији, а не човеков домен, и Балзак нам у Серафитусу-
Серафити представља једно човеколико биће које је избегло удес наше полне ограничености,
превазилазећи је онако како то чине савршена, бесполна митолошка бића - анђели. И само име
Серафита говори о анђеоском подобију и духовној лепоти која привлачи к себи оба пола. Свак у
њему, или њој, види оно што му треба да би допунио своју љубав и дао јој садржај. Серафитус-
Серафита има способност осмишљавања простора, времена, односа међу бићима, али,
истовремено и укидања због њихове недовољности - пристајање на њих значи и укаљаност, грех
већи од свих грехова - занемарење сопствених духовних задатака, не једино у самопостварењу,
већ и у остварености сједињења светова који лебде изнад бездана пролазности. Не може се
тражити она, већ Бог који ју је, у њеном тражењу, прихватио. Земаљска немогућност је битан
предуслов ове остварености чије се паралеле секу тамо где један пролазни живот прелази у
безграничност. Зато Серафита не може бити крв и месо, већ чисти дух чија еманација означава
прелазак у више стање постојања. Можда је тачно рећи да таква бића не могу поднети овај свет,
али је и тачније да су га она заволела и покушала преобразити, по цену сопствене пропасти.
Да ли је Балзакова концепција идеализација? Његова дела показују двоструко интересовање: он
се итекако бавио светом који у Серафити одбацује, али то не значи да се за њега залаже, то значи да га је уочио са свим његовим бројним врлинама и још бројнијим манама. Ако га је добро упознао и описао не значи и да га је заволео. Волео је живот, онако како га воле они који га схвате као дар.
Владимир Јагличић


 

= извор: из писма преводиоца Владимира Јагличића: Vladimir Jaglicic 16:16 (пре 3 сата) - Lep tekst, steta sto se naglo prekida. Ja sam, inace, preveo Balzakovu Serafitu, u kojoj je Svedenborg sredisnja licnost, zamajac dela, iako nije rec (samo) o njemu.Kasnije sam saznao da je Serafitu vec prevela Aleksandra Mancic, ali nisam taj prevod imao u rukama.
Ako nisi citao tu knjigu, saljem ti svoj prevod,

V.

2017-10-23 11:22 GMT+02:00 Miroslav Lukić :

Земља Сведенборга / Белатукадруз

Три дана ми је требало да стигнем у земљу Севераца, Сведенборга, и ево, стигао сам, наспавао се и кренуо у шетњу кроз брезову шуму са Леди (тако зовемо куцу, птицу међу псима), киша је сипила, као и синоћ. Косови су прелетали, и Леди је хтела да јури за њима, али вратили смо се уназад, и кренули путем до једног брега где има пуно камења, гранита. У хотелу у којем смо преноћили, у  Немачкој, пробудили су ме галебови Северног мора. Први пут сам све то видео, овај део Европе, Аустрију, Немачку, Данску - из аута који је био брз, планине  Немачке, и предели Баварске, деловали су неизрециво. Авионом би путовање трајало много краће, и шта би од утиска остало? Баш је добро што смо прелазили трајектом из Немачке у Данску, из Данске у Шведску. Те куће или домаћинства у Данској уз пут, као салаши у Војводини некадашњи, окружене шумом, дрвећем, говоре о данским и шведским сељацима, барем мени, језиком и сликом који разумем без речи. Камо среће, да је и у Србији тако, да је живот сељака сконцентрисан тамо где имају највише земље! Допада ми се то што Данци и Швеђани подижу своје куће уз шуме, и те шуме понегде делују чаробно, дивно, као дворане непоновљивих слика. Понекад ми се чинило да је некако и природно да је из тих шума поникао и дух Сведенборга, кога у Србији не читају много, и можда и не знају више од оног што се о овом духу може наћи на Википедији. Ко ме је овамо довео? Северни анђео? Или једна дивно створење, које су послали анђели? Једно племенито биће у чијим венама струји грофовска крв? Понекада ми пролети кроз главу да је све ово требало да видим много година раније, али боље икад него никад! Захвалан сам Богу што нас је чувао на том дугом путовању, које се кроз Немачку отегло због колона и застоја, радова на аутострадама, који су знали да потрају, али све је на крају то,као благи мелем на рани, брезова шума,која као да нема краја, растворила. И оно камење у близини куће мојих пријатеља, какво бих волео да постоји и у Звижду на нашем имању, као нека врста белега....Таквих камених блокова усред брезове шуме има понегде, као и на планини Радан, рецимо.
Док Срби напуштају своја прадедовска огњишта и силазе у градове, у Шведској се (барем оно што сам видео успут), враћају да живе у шумама, или у близини шума, и мира и спокоја, којим шуме зраче...Али да ту станем...
    (Понедељак, 23, октобар 2017)

среда, 11. октобар 2017.

Ко је међу српским писцима пре Другог светског рата читао Сведенборга? / Белатукадруз



Кажу . Црњански. Знао је и говорио више страних језика.
Можда. Али је мало писао о Емануелу Сведенборгу, у односу на друге северњаке (Ибзена, Стриндберга, Кјеркегора... итд).
Узалуд забадаш нос у обе књиге "КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА".
У првој, тек негде при крају, има, поред осталог, овај одломак:

"Ја никад нисам рекао да је Шведска Хипербореја. Хипербореја је негде даље, иза поларних предела, где сунце вечно сја. Заборавља,уосталом (извесни писац књиге о папи у Црњансковој књизи - оспораватељ - моја напомена Б.), да је у Шведској, у то време, живео и Сведенборг. Он је већ тада, у ствари, поставио небуларну хипотезу, наслутио шта је атом, а први тврдио, да је сплетпокрета у мозгу, синхроничан, са покретом плућа, а не срца. Баш сам синоћ читао о том. Као што види, убијање краљева, није задржало, напредак просвећености у Шведској, нити има везе са Сведенборгом.
   Тај сведенборг је написао да је Света тројица, апсурд.Assurdita.
   А Бог, додајем ја, то јест оно што људи називају Бог,у ствари: БЕСКРАЈ У СВЕМИРУ. Зар то није лепо?" (стр. 403).
    Само то и ништа више. Ту ми Црњански није много од помоћи, као ни савремени српски песници и путописци, који су се у љубави према себи толико удаљили од природе и поезије, да чак понеки од њих, у последње време, бестидно пишу о себи на блоговима у трећем лицу!
   Такви сметењаци самољубиви не би могли да раде ни у малим пекарским радњама!

             Извор: НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ Белатукадруза....

СВЕДЕНБОРГ, ДУХОВИ, АНЂЕЛИ / Белатукадруз



СВЕДЕНБОРГ, ДУХОВИ, АНЂЕЛИ

Сведенборг


Први пут сам био у прилици да читам преведена дела, од
Сведенборга, тек, почетком деведесетих година, двадесет година доцније - након што написах "Судбину раба Мирослава" или "Трећу верзију" .
Искључен је могући утицај Сведенборга у тренутку писања
поменуте "Треће верзије" (крајем јесени 1971. године).
То значи да сам сам, у своме Унутрашњем Ја, наслутио нешто
- нећу одмах да кажем НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ - о чему је Сведенборг писао на начин врло подстицајан.
Тек током другог читања, књиге НЕБО И ПАКАО
(нарочито поглавља Постоје три неба, Небо се састоји из
неизбројних Друштава, Свако Друштво је Небо у мањем облику, а сваки Анђео Небо у најмањем облику, Небо у целини представља једног човека, Свако Друштво на Небу представља једног човека, Анђео има савршен људски облик, То што Небо целином и деловима представља Човека потиче од Господњег Божанског Људског, Постоји саобразност свих небеских ствари са свим што припада човеку, Постоји саобразност Неба са свим што је на Земљи, стр.
38 - 71, Сфаирос, Београд, 1988) и "НОВИ ЈЕРУСАЛИМ И
ЊЕГОВ НЕБЕСКИ НАУК" (Нова, Београд, 1991), уочио сам
извесну везу, сродност, ако хоћете баш, наслућивање саобразности или коресподенција.
Три неба, у песми "Трећа верзија", мени нису "дошла" из
Сведенборгове књиге "НЕБО И ПАКАО", већ, ако ме сећање не вара, из српског народног предања, из тзв. живе традиције. "Гајтангора", такође.
А "Анђео"? А "Друштва Анђела"? А "Духови изнад облака"?
А "Божанска и свемогућа Реч"?
Читао сам у то време "Нови Завјет" у преводу Вука Стеф.
Караџића - могло је доћи отуда? Али - не бих могао са потпуном сигурношћу тврдити да је дошло само отуда. Могло је доћи и изнутра, из мене, из Отварања унутрашњег човека - онога што је било у току, тада?
Уредници "Књижевне речи" објавили су, у првом броју листа,
једну од верзија "Судбине раба Мирослава".
Уредници књижевне редакције "Просвета" (поезија, Миодраг
Павловић и С. Раичковић) - одбили су рукопис, у коме је на уводном месту била ова верзија песме, која се објављује средином 2002. године.
Те јесени 1972. године, када су ту песму и рукопис те књиге читали (ако су читали), ти стихови су, претпостављам, морали изазивати у уредницима одбојност.
О природи те одбојности може се само нагађати, пошто је
рукопис враћен без икаквог образложења.
То није могло да прође, онда, у "Просвети"!
Уредници "Просвете", који су словили за боље песнике после
рата у нас, изгледа, нису осетили шта садржи та песма - у чему је дубљи смисао њен.
Ево, дакле, прилике, да се - са извесним закашњењем, од
скоро четврт века - учини покушај разрешења "небеске тајне" ове песме...

1

Оно прво са чиме се читалац суочава, када је реч о једној
песми, то је наслов, ако га већ има. А ова песма има наслов:
СУДБИНА РАБА БОЖЈЕГ МИРОСЛАВА.
СУДБИНА је, елем, на првом месту, а судбином управља
Небо (по једнима, Бог, суђенице или Усуд), или сам човек (који је кује, као какав ковач на наковњу, по другима).
Судбина, дакле, раба божјег - роба божјег. Стари, црквени
израз, пун патине отвара један необичан хоризонт: тај хоризонт је у садржају саме песме. А тамо, у том садржају песме, у судбину раба Мирослава су се умешали: искушење, пустиња, књижевници и фарисеји, камен, чемер, срамота и Крст. Једна необична гора, "Гајтан гора", три неба и Анђео.
И вера и одлучност: вера да се - "мора напред : // по цену
посртања, / по цену гроба, / по цену васкрсења - / по сваку цену!"

2

Ко мора "напред"? У песми. Раб божји Мирослав? Арханђео?
Анђео?
Покушај разлагања ове (и сваке друге песме) ризичан је посао,
јер у свакој песми (ако то доиста јесте) увек постоји неки остатак, који се не може разложити до краја. Назовимо га Тајна, или ако се некоме то чини сувише мистични израз, нека нађе неки други. Али то постоји...

3

Постоји Арханђео гласа - древни песник (в. у књ. М.
Павловића, ДИВНО ЧУДО, КН, Београд, 1989, 2. изд., стр. 85) .
Да ли Арханђео гласа изговара прве речи песме СУДБИНА
РАБА МИРОСЛАВА? Или сам раб Мирослав?
Ко саветује?
Духови невидљиви?
Интуиција двадесетједногодишњака?
Духови изнад облака?
Или Друштва анђела?
Може ли се то утврдити егзактно?
Може ли то и творилац Мирослав Лукић потврдити, макар
накнадно, данас?

4

Лукић у кући Лепенаца, 15. септембар 2017. снимак др Димитрија Лукића


Некога може збунити и завести архаична лексика песме, која
има сличности са гласом древног песника - Арханђела гласа.
Али у песми је Троје, чини се, Арханђел гласа, Анђео и Раб
божји.
Анђео може да да (у песми) молитву "пред златним
Престолом".
А оба гласа, Арханђелов и Анђелов, подстичу "раба божјег":
" Отвори! отвори небеса у себи!"
И : "Отвори! Отвори себе Изнутра! // Твоје је да отвориш
Неотворено".
Судбина раба Мирослава је - да се попне на Треће небо, али
и да падне са њега и каже: Божанску и свемогућу Реч.
Како разумети то пењање на сва три неба, Прво, Друго и
Треће, и падање са њих?То је Тајна, чак и за онога који је творилац песме. Наука која би помогла да се објасни Тајна ове песме припадала је древним људима и временима.
Ту Науку Сведенборг назива Наука о Саобразностима,
уверен да постоји "саобразност свих небеских ствари са свим што припада човеку".
Прадревни људи, небески људи, "мислили су о Саобразностима као и Анђели", каже на једном месту Сведенборг.
"Ето зашто су они разговарали са Анђелима и зашто им се Господ често показивао и учио их. А данас је та наука изгубљена тако да се не зна шта је Саобразност".
Оно Неотворено, оно што је свезало данашњег човека, и
не само данашњег, то има своје име, своја имена, и у песми, и у животу.
То је жигосано, морало је бити жигосано као свако друго слепило. Цео "природни свет" је "саображен", вели Сведенборг, "Духовном свету, и то не само у општем, него и у свему што га сачињава. Зато се за сваку ствар у Природном свету , која постоји према нечему у Духовном, каже да је саобразна, тј. одговарајућа. Треба знати да Природни свет постоји и одржава се према Духовном свету, потпуно као учинак и узрок. Природним светом назива се све што је под једним Сунцем и од њега прима топлину и светлост, и томе свету припадају све ствари које се путем Сунца одржавају. А Духовни свет је небо, томе свету припада све оно што је у Небу.
Пошто човек јесте и Небо и свет у најмањем облику који
је по слици великог облика, то у њему постоји и Природни и
Духовни свет. Унутарње, које припада његовом уму и односи се на ум и вољу, сачињава Духовни свет ; а Спољашње, које припада његовом телу и односи се на његове чулне и телесне делатности, сачињава његов Природни свет. Стога, Саобразностима се назива све што је у његовом Природном свету тј. у телу, чулним и телесним делатностима, а што постоји према његовом духовном свету.
Каква је природа саобразности може се видети према
човековом лицу. На лицу, ненаученом да се претвара, сва
испољавања ума показују се у природном облику као у својој слици ; отуда је лице названо показатељем карактера, а то је човеков Духовни свет у његовом Природном свету..." итд.

Сачувао сам неколико фотографија из времена када сам имао
двадесет и једну годину: када је настала споменута песма. Посматрао сам израз властитог лица на тим фотографијама, много година доцније, налазећи неку неизрециву везу између лица и позадине (предела, завичаја). Рођен сам и одрастао и прве песме написао у Хомољу - крају недовољно познатом (географском и митолошком средишту Балкана), у коме се сачувала необична мешавина језика, древности и
обреда; можда сам понешто о Саобразностима / Коресподенцијама био у прилици да сазнам баш зато што сам рођен у том забаченом крају, што се нисам удаљио од Неба кроз љубав према себи и према свету? Био сам у додиру са древним људима, древним обичајима, помоћу којих су они стицали умност и мудрост, и преко којих су имали
везу са Небом. Понео сам то из родне куће и завичаја, ако већ нисам био посисао са мајчиним млеком...
Ти људи из мога завичаја, Власи, Срби и Цигани, беху
највише налик на оне древне људе, што су знали да постоји
Саобразност Неба са свим што је на Земљи. Веровали су да постоје Небеске Силе и Небеске Тајне и да су у Саобразности "и ствари изнад Земље, као Сунце, Месец, Звезде, као и оно што је у ваздушном омотачу, као облаци, магла, киша, муње и громови. Саобразности су и ствари потичуће од Сунца, од његове присутности и одсутности, као Светлост и Сенка, Топлина и Хладноћа. Тако исто саобразност је и оно што је њихова последица, као што су годишња доба : Пролеће, Јесен, Лето и Зима, а тако и делови дана : Јутро, Подне, Вече и Ноћ..."

Читајући први пут, следеће редове ( као човек који је напунио
46 година, средином лета 1996.): "Постоје три Неба међусобно врло различита: Унутарње (интимум) или Треће, Средње или Друго, Спољашње (ултимум - крајње, спољашње) или Прво. Она међусобно стоје у одређеном реду, као на човеку Глава која је горњи део, затим Труп, његов средњи део, па најзад Ноге које су његов доњи део ; или као високи, средњи и ниски део једне куће. Таквим редом иде Божанско које проистиче од Господа. Према томе, Небо је троструко, јер тако захтева ред.
Унутарње у човеку (...), које припада његовом уму и
карактеру, издељено је сличним редом. Оно има унутарњи, средњи и спољашњи део (...) ; јер кад је човек био створен, у њему су сакупљене све ствари Божанског реда, тако да је он обликом постао Божански ред, а тиме и Небо у малом..." ; - читајући све то, кликтао сам у себи, као неко који је ступио у везу преко посредних Друштава анђеоских са Царством Небеским и Царством Духовним.
Тада сам потражио одбијени рукопис књиге песама и у њему
уводну песму: тек тада сам почео улазити у Тајну те песме. Повели су ме Сведенборг, Духови и Анђели, према најдубљој истини о Небу.
Небо у суштини чини Божанско Господње. И свако небо у
целини представља једног човека. И свако Друштво је Небо у мањем облику. И сваки Анђео је Небо у најмањем облику. Небо је у човеку.
Они који зло живе то ће схватити, осетити, кад буде било сувише касно, кад дођу у Небо, и кад почну да се гуше и муче као рибе на сувом или као животиње под стакленим звоном из којег је ваздух извучен....

5

Откуд три неба у песми једног сасвим младог човека - роба
божјег Мирослава? Небо је у човеку, и сви примају небо према томе какво је небо у њима. Бог се показује неком на један, неком на други начин, не постоји разлика у Господу, већ у људима и анђелима према вредности њиховог добра. Они који га виде њихово је осећање у зависности од осећања љубави. Тако су одшкринута тајанствена врата кроз која се могло ући и разумети и осетити Небо и Тајна. И божанска и свемогућа Реч. Црква, која се спомиње у песми, зна да је Реч божанског обележја, али милионима није познато где је то Божанско
сакривено. Вероватно у најунутарњијем небу, где се писмо "састоји од разних извијених и савијених облика, а ови су сви усаглашени облику Неба. Помоћу њих Анђели изражавају тајне своје мудрости, као и много других ствари које се речима не могу исказати. А што је најчудније, Анђели познају то писмо без учења и без учитеља. Оно је у њих усађено као и говор"...
Сваки човек који осећа љубав, знатан и незнатан, образован
и необразован, носи у себи Анђела, јер Анђели имају живот од љубави.
Љубав је најпријемчивији феномен у васиони, пријемчива је за све оно што је у Небу (мир, разумевање, мудрост и срећу):
"Јер љубав прима све што се с њом слаже; она жуди за тим
(стварима), она их тражи, и њима се прожима, све као сама од себе, јер хоће да се богати и усавршава помоћу њих. Ово човек зна добро, јер љубав у човеку као да испитује памћење, извлачећи из њега оно што јој одговара, прикупља и распоређује у себе и под себе, дајући предност једном пред другим, да би једно потпуно њој припало а друго да би јој служило; оно што јој не одговара, то одбацује и изгони..."

Ово није поетика једне песме, већ потврда да је Господње
Божанско у Небу љубав, јер од Тајне љубави све зависи - квалитет живота, па и судбина човекова...

(Понедељак, 23. март 1998. године.
Сердар Јанка Вукотића 1 / 13)

   Извор:  НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ Белатукадруза:  НОВА ОСЕЋАЈНОСТ I


COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З

Хороскоп