Слике са Хелма.Пек -

Слике са Хелма.Пек -
ПоРтАл | СУРУТКА СУРБИТА.Слике са Балкана, Звижд, Пек, пролеће 2014

Translate

Претражи овај блог

петак, 26. новембар 2010.

Добитник Карађорђеве Повеље у Царском резу Заветина

Детаљ са гробља у Мишљеновцу, Србија.
Фотографија Ив. Шишмана

Добитник  Карађорђеве Повеље за 2010 је Ђорђе Николић рођен у селу Рабровцу покрај Опленца, од оца Милуна, родом из села Јеленца, пореклом Пејовић са Кчева у Црној Гори, и мајке Надежде-Наде, рођене Манић, из Рабровца, пореклом Кујунџић из Старе Рашке. Крштен је у сеоском Храму Светих апостола Петра и Павла.
            Потиче из дома Eпископа Дионисија, који је песниковог оца, свога сестрића, именовао за наследника, уочи одласка у Америку 1940. године на постављење за епархијског архијереја Америчко-канадске епархије Српске православне цркве.
            Почетком седамдесетих година Николић је напустио Србију као политички емигрант и настанио се у Америци.
            После стицања магистеријума завршио је докторске студије славистике на Нортвестерн универзитету (Northwestern University) и наставио да ради на докторској дисертацији о српској емигрантској поезији.

             Николић је ових дана  представљен у једном од угледнијих сајтова београдских ЗАВЕТИНА, чији је оснивач - узгред буду речено - песник Белатукадруз (Мирослав Лукић) један од представника друге и другачије Србије. Николић је представљен песмама и другим подацима неопходним за разумевање песама и животне судбине песника Ђорђа Николића, који живи и ради у Чикагу...

петак, 20. август 2010.

Виц критичари, виц антологичари, и Езра Паунд


«Био сам прочитао Стендалову забелешку да је свакој ствари потребно  осамдесет година да допре до шире публике, и, загледан у дивљу  пустопољину што се  губила у децембарској  суснежици, веровао  сам му. Али то није све. Учвршћен у оној простодушној невиности која влада на нашим универзитетима, и због које се они



четвртак, 22. јул 2010.

Веза Хиперборејаца са светом

Поглед преко стрњика на храм на Старом гробљу. - Снимак Заветина.

Многобројни митови говоре о везама Хиперборејаца са осталим митолошким светом, а пре свега са средиштем Аполоновог култа. Према легенди, Хиперборејци су на Дел (корен:  ди, диос-бог, а такође деелос и дилос-очевидан, очит) послали две девојке хиперборејке у пратњи петорице својих суграђана, да на острво донесу заветне дарове увијене у сламу. То су биле Хипероха (хипер -оцха- високо достојанство) и Лаодика (лаос - народ и дики - праведна). Пошто су девојке на острву умрле, а пратиоци се нису враћали, Хиперборејци су следећих година променили маршруту и дарове односили Скитима, да би их њихови суседи